Medjunarodni savet za zaštitu divljači i divljih životinja (CIC) i Evropska federacija za lov i zaštitu (FACE) reagovali su na napore nekih nevladinih organizacija da izvrše pritisak na Vladu Crne Gore da uvede moratorijum na lov.

Ove nevladine organizacije pozvale su vladu Crne Gore da uvede petogodišnji moratorijum na lov na divljač kao odgovor na ilegalno ubistvo mrkog medveda.

Zajednička izjava iznosi različita pitanja povezana sa ovim pristupom kao sredstvom za rešavanje problema krivolova u Crnoj Gori.

Iako bi trebalo uložiti napore da se smanje incidenti krivolova, posebno jer je ovo pitanje jedna od najvećih pretnji održivom lovu, naglašava se da se reforma praćenja i gonjenja takvih incidenata može postići bez potrebe za potpunim moratorijumom na lov i sa njim povezani negativni uticaji na životnu sredinu i socio-ekonomsku situaciju.

Dve organizacije su takođe naglasile važnost razlikovanja između onoga što je nezakonito (krivolov) i onoga što je zakonito i regulisano (lov).

Lovački savez Crne Gore , član i CIC-a i FACE-a, takođe je izrazio podršku ovoj zajedničkoj izjavi i njenim implikacijama na lovce, lov i održivu upotrebu u Crnoj Gori.

ZAJEDNIČKA IZJAVA u vezi sa: Pozivi nekih nevladinih organizacija da uvedu moratorijum na lov u Crnoj Gori

Međunarodni savet za zaštitu divljači i divljih životinja (CIC) i Evropska federacija za lov i zaštitu (FACE) zabrinuti su o saznanju upoznaju sa naporima nevladinih organizacija (NVO) da izvrše pritisak na Vladu Crne Gore da uvede moratorijum na lov u zemlji. Naše razumevanje je da ove napore vodi grupa od više od šezdeset nevladinih organizacija, koje su pozvale Vladu Crne Gore da uvede petogodišnji moratorijum na lov na divljač. Ovo sledi nakon ubistva ženke smeđeg medveda (Ursus arctos arctos) od strane krivolovaca u Crnoj Gori 18. februara 2021; važno je napomenuti da je ova ženka medveda imala dva mladunca.

Lov je jedna od najregulisanijih društvenih aktivnosti u Evropi, ne samo kroz prirodu i zakone o lovu, već i još važnije kroz kulturne prakse, običaje i pravila koja su se razvijala tokom mnogih decenija, ako ne i vekova. Glavni branitelji ovih pravila koja uveliko doprinose osiguravanju održivosti lova su nacionalni savezi i njihova udruženja. U nekim zemljama su resursi za zaštitu i sprovođenje prirode ograničeni. Smatramo da su snažni nacionalni savezi kao što je Lovački Savez Crne Gore i preko njih dodeljivanje veće odgovornosti i odgovornosti lovcima često ključni za održivi lov i opštu zaštitu prirode.

Sva dela ilegalnog ubijanja / krivolova moraju biti osuđena. Takođe je od najveće važnosti napraviti razliku između onoga što je nezakonito (krivolov) i onoga što je zakonito i regulisano (lov). Prema crnogorskim zakonima o divljači i lovu, ubijanje mečki sa mladuncima mlađim od dve godine je strogo zabranjeno. Nema sumnje da su prekršena ova pravila koja su stvorena da osiguraju da se bilo koji lov vodi etično i održivo. Zbog toga podržavamo istragu ovog slučaja i, ukoliko bi lovokradice sud proglasio krivima, trebali bi biti kažnjeni u skladu sa relevantnim zakonima.

Međutim, zabrinjavajuće je čuti da neke nevladine organizacije pokušavaju da izvrše pritisak na vladu Crne Gore da uvede petogodišnji moratorijum na lov kao odgovor na navodni porast krivolova zaštićenih vrsta u Crnoj Gori. Tvrdi se da bi trebalo uvesti moratorijum kako bi se pomoglo uspostavljanje sistema koji sprečava da se takve ilegalne aktivnosti odvijaju. Kao jedno rešenje, predlaže se da čuvari divljači i inspekcijske aktivnosti budu stavljeni u nadležnost Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Nevladine organizacije koje vode ovaj napor takođe tvrde da postoje nedostaci u procesu krivičnog gonjenja u Crnoj Gori u vezi sa incidentima ilegalnog ubistva. Utvrđeno je da je od 127 sudskih slučajeva između 2013. i 2018. godine koji uključuju incidente ilegalnog ubijanja životinja, zloupotrebe dobrobiti životinja i uništavanja staništa, 84 slučaja u potpunosti odbačeno. Oni sugerišu da je ovaj nedostatak osude ono što je dovelo do kontinuiranih incidenata krivolova u zemlji. Treba napomenuti, međutim, da ako je postojala odluka da se predloži bilo kakva reforma, to se može postići bez potrebe za moratorijumom na lov.

Pored toga, crnogorski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Aleksandar Stijović izjavio je da se ne zalaže za zabranu lova. Umesto toga, predložio je alternativne mere za koje nije potreban moratorijum, poput povećanja broja inspektora na terenu, praćenja upotrebe lovačkih pasa, povećanja kaznenih naknada i sveukupnih kampanja podizanja svesti.

Da bi se u potpunosti osiguralo da se ove vrste ilegalnih aktivnosti ne ponove u budućnosti, neophodno je pre svega prepoznati neke osnovne činjenice. Kao što je gore pomenuto, „krivolov“ se ne može i ne treba izjednačavati sa „lovom“, što je legalna i regulisana delatnost. Ovo je pristup koji su zauzele Evropska komisija, Bernska konvencija i Konvencija o migratornim vrstama.

CIC i FACE ističu da je uvođenje moratorijuma na lov kako bi se omogućila reforma određenih delova lovnog sistema u Crnoj Gori nesrazmerno, nepotrebno i opasno. Takva mera bi imala mnogo neželjenih posledica i dovela bi do socijalno-ekonomske i ekološke štete i sukoba. Iako dotične nevladine organizacije ovo možda neće želeti da prepoznaju, uvereni smo da bilo kakve mere ne bi trebalo da imaju za cilj nanošenje socijalno-ekonomske i ekološke štete, već rešavanje spornog problema. Prethodni primeri pokazali su da moratorijumi / zabrane lova dovode do povećanja sukoba i ilegalnog ubijanja (krivolova), kao što se može videti u slučajevima Albanije, Rumunije i Zambije. Često se ove vrste incidenata krivolova mogu pojaviti kao oblik odmaznog ubijanja zbog problematičnih životinja koje se ne mogu ukloniti ili zato što seoske zajednice više nisu u mogućnosti da imaju koristi od legalnih, regulisanih i održivih lovnih aktivnosti. Štaviše, kako pokazuje nekoliko naučnih studija, nepriznavanje potreba i interesa lokalnih zajednica dovodi do ilegalnih radnji poput krivolova ili trovanja kao oblika otpora i protesta protiv vladinih odluka.

Važno je uzeti u obzir čitav spektar koristi koje generiše regulisani lov i potencijalne implikacije koje bi moratorijum imao na divlje životinje, lokalnu ekonomiju i dobrobit ljudi. Iz perspektive očuvanja, lov može pomoći u regulisanju populacije divljih životinja, podržati napore u očuvanju i održati zdravlje vrsta, kao i finansirati inicijative protiv krivolova. Iz šire perspektive, lovne aktivnosti igraju važnu ulogu u podsticanju ruralnih ekonomija i u očuvanju zemljišta kao divljeg područja, sprečavajući ga tako da bude preuređeno za poljoprivrednu upotrebu ili razvoj infrastrukture. Mnogi ljudi takođe zavise od lova kao bitnog dela svog egzistencije. To je možda zato što su zaposleni u lovnom sektoru, ili mogu jednostavno loviti kao izvor hrane, radi kontrole štete ili iz kulturnih razloga.

Mnoge zemlje su pokazale da mogu duboko reformisati svoj sektor upravljanja sa divljači bez uvođenja opšteg moratorijuma na lov i time narušavajući održivo upravljanje resursima divljači.

Predlog za rešavanje problema:

Stoga predlažemo da ovo pitanje treba smatrati pitanjem koje se direktno odnosi na nadzor i krivično gonjenje ilegalnog ubijanja (krivolova), a ne pitanjem samog lova. U slučaju uvođenja novih politika koje bi pomogle da se smanji intenzitet krivolovnih aktivnosti, to se može postići bez uvođenja moratorijuma. Kako je krivolov takođe jedna od najvećih pretnji održivom lovu, postoji podsticaj za same lovce da igraju veću ulogu u suzbijanju (npr. Praćenja i prijavljivanja) krivolova. Ovo bi verovatno smanjilo broj incidenata krivolova i delovalo bi kao odvraćanje za dalje pojedince da se uključe u tu praksu.

Moratorijum bi imao dalekosežne implikacije koje prevazilaze pitanje koje treba rešiti: krivolov. Uzimajući u obzir negativne posledice koje mogu proizaći iz uvođenja opšteg moratorijuma na lov, kao i alternativnih i efikasnijih sredstava na raspolaganju za smanjenje krivolova, snažno predlažemo da se u ovom slučaju razmotre takve alternative.

Najefikasniji način za napredak bio bi pokušaj uvođenja novih inicijativa koje koriste postojeće resurse, poput rada sa lovcima ili lovačkim udruženjima. Takav pristup nosi manji rizik od strategije koju predlaže grupa NVO. Obrazovanje takođe treba da čini sastavni deo pristupa kako je naglasio crnogorski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Aleksandar Stijović.

CIC i FACE su spremni da pomognu crnogorskoj vladi i svim drugim relevantnim vlastima u poboljšanju propisa koji se odnose na lovstvo u zemlji i da daju preporuke o merama koje bi mogle biti primenjene u efikasnoj borbi protiv krivolova.

izvor:cic-wildlife.org

prevod sa engleskog:Dejan Džakula