Još od davnih dana Šumadija i Pomoravlje  kao  i cela Južna Srbija poznati su po gajenju dobrih goniča.Svako ko je čuo zvonki odjek  pasa goniča planinom ostao je zaljubljenik u taj vid lova.

Priču počinjem citatom mog prijatelja i domaćina Aleksandra Alempijević “doktore vreme je da dođeš”. Znajući Acu ove reći su mi bile dovoljne da se uputim ka Rasinskom kraju.

Okupljam nekolicinu somborskih lovaca i krećemo na put ka selu Donji Dubič. O gostoprimstvu porodice Alempijević ne treba trošiti reči: sloga, poštovanje, kuća puna dece.

Prava srpska porodica!!!

Gledićke planine prostiru se u pravcu severozapad-jugoistok između Kragujevac na severu, Gruže na zapadu, i Levča na istoku do zapadne Morave na jugu. U toj lepoti smestio se grad Trstenik. Grad bogate kulture, istorije i gostoprimljivih ljudi.

Stari i najiskusniji Zoran pored dva sina Vladimira i Aleksandra nastavlja lovačku tradiciju dugu preko 100 godina.

Prave se planovi:

-“kreće se pratimo ga, uđe u blokadu i vešto izmiče, priča Zoki o vepru samcu”.

-ako je bio na ” staroj hranilici” naš je ima nas dovoljno, ali teren je jako težak i gust” dodaje Vladimir stariji sin.

Tu su i dva psa već dokazani Srpski gonič i kuja posavskog goniča.

Ujutru će još za mraka Vladimir obići teren gde se sumnja da je vepar dolazio na hranilici.

Decembar je fali snega, ali vetra ne manjka. Odjek pasa nagoveštava da svežih tragaova ima…

Ekipu raspoređuje Aleksandar. Kao vrsni poznavao terena i navike divljači odlučuje da je najbolje mesto da čekam “kod stare čeke”. -Doktore više puta se izvlači na ovu stranu, priča Aca i odlazi u dnu jaruge.

Tereni jako teški i nepristupačni sa puno niskog i gustog rastinja jako pogodnog divljoj svinji.

Vladimir na radio vezi potvrđuje da su psi pokrenuli divljač i da je uspeo pucati, ali bezuspešno.

Odjekuje lavež pasa dolinom, a adrenalin raste. Ispred sebe imam preglednost terena do 150 m obraslog proplanka niskim rastinjem.

Odjek pasa je sve bliži, adrenalin raste…

-izmakao je psima, pojavio se na nekih 150m od mene i polako usporava, staje osluškuje, pratim ga na optici, na tren ulazi u jaruzi i nestaje. Komešanje niskog rastinja pokazuje mi da je tu. U toj situaciji treba biti pribran i čekati pravu priliku za pucanje. Čim se pojavio iza stare kupine usledio je pucanj. Samo je potonuo pogotkom u vrat na daljini od 80m.

Nedugo zatim stigli su psi, kao i Aleksandar sav radostan, i usledile su čestitke.

Lov divljih svinja u planini spada u jako zahtevne i naporne lovove, gde do izražaja dolazi kvalitet pasa goniča kao i veština grupe lovaca.

U planinskom lovu, pored poznavanja terena i navike divljači, presudnu ulogu imaju i dobro obučeni psi goniči specijalizovani za lov crne divljači.

Nepisano pravilo je da u tim lovovima “pogoniči” imaju bar jednog sigurnog psa koji bi u slučaju nalaska svežeg traga i puštanja na istom ispratio i podigao divljač, a neretko drugi pas ima ulogu da “u slobodnoj pretrazi” nagovesti da u terenu ima svežeg traga, a u slučaju podizanja divljači daje podršku glavnom psu…

Uz savet oca  Zorana, i brata Vladimira  raspoređuje goste na mestima na kojima se može očekivati pokrenuta divljač.

Dobijam mesto “STARO KAŠILO” (-kašilo-lokalni naziv za kaljugu). Mesto na kome postoji čeka sa preglednošću terena od nekih 150m2 obraslih divljom ružom i glogom a okolo je hrastova šuma.

“Doktore, – kašilo-  radi povremeno, više puta su ovuda probijale svinje” uz lovački pozdrav rastajemo se Aca i ja, a on odlazi ka strmini gde će pratiti obe strane brda i potok u dnu jaruge.

Pogon je krenuo, par laveža i i dva brza pucnja…-Aca javlja “Vlado prati krupan glas svinje su pokrenute”.

Zvonki odjek goniča je sve učestaliji, sa jedne strane brda, ka potoku u pravcu gde sam ja. Srce puno samo dok se sluša odjek planinom.

U silovitom trku, divljač je na proplanku ispred mene, gde usporava i staje, sluša koliko je izmakao psima, hvata jarugu ka kašilu i nestaje u gustis. U mislima haos, divljač na nišanu a nistam pucao! U glavi mojoj samo misao “krenuo je starom stazom, ispod kašila,nije ovo njemu prvi put”…

Trazim ga pogledom, komešanje glogovog trna  me smiruje, pratim ga končanicom optike…

Usporio je svestan da izmakao pogonu.Više puta pa i ovaj imam priliku da mi divljač biva zaklonjena prednjim krajem tela od strane glogovog trna, čeka on čekam ja.U sledećem koraku jasna silueta divljači, kreće trk končanicu prevlačim od glave ka njušci i povlačim oroz….Pad divljači i moje rasterećenje!

Oduševljenje na licu mog domaćina Ace ne mogu opisati!

Pogonski lov divljih svinja u planini, nije uspeh pojedinca već cele ekipe”!

Na fotografiji:

Domaćini: Zoran Alempijević, Vladimir Alempijević, Aleksandar Alempijević, Saša Todorović, Ivan Janićijević

Gosti: Karlo Rezichka, Zoltan Rezichka, Andrej Gal, Vladimir Ilić

Tekst i foto: Vladimir Ilic (uz dozvolu)