SLO:Remize (opet) u plamenu

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Ovog proleća takođe, mnogi grmovi i žive ograde u Slovenskim gorama progutala je vatrena stihija. Štaviše, poslednja utočišta za divljač, koja doslovno gubi tlo pod nogama, su bukvalno posečena.

Priča se ponavlja od proleća do proleća, lovci zajedno sa zaštitarima prosto nevoljno ukazuju na posledice štetnog ponašanja. Očigledno uzalud, s vremena na vreme slušaju samo prazna obećanja i gledaju kako se sve menja u goli, neplodni poljoprivredni pejzaž.

Čak i uz vodotoke, vodena vegetacija i grmlje su dosta posečeni, a ivice šuma su na udaru, što dodatno pogoršava uslove života divljih životinja. Dodatni problem predstavlja uznemiravanje divljači, posebno jelena u Slovenskim gorama; u šumama je sve više planinara i rekreativaca koji se ne zadržavaju na utabanim stazama, sve je više divljih vožnji četvorotočkašima a i drugim motornim vozilima.

Vožnja motornih vozila u prirodi izuzetno je uznemirujući faktor, jer divljim životinjama uzrokuje veliki stres zbog buke i uništavanja tla, uništava šumsku podrast i vegetaciju i ugrožava sigurnost planinara i rekreativaca. Stoga je poslednjih godina Lovački savez Maribora pripremio nekoliko radnih konsultacija sa mnogim zainteresovanim stranama, predložio mere i dobio podršku nadležnih institucija, ali to je bilo sve.

Fazana i jarebica u centralnim Slovenskim goricama gotovo da i nema

Bilo bi vreme da preovlada shvatanje da je lovište takođe sastavni deo prirode, uključujući lovišta kojom upravljaju lovačka udruženja. Za nekada popularnu pernatu divljač kraj je blizu, fazana i jarebice gotovo da više nema u centralnim Slovenskim goricama.

Na primer, poljska jarebica je u prošlosti bila najveći prirodni saveznik farmera. Takođe je bila popularna lovna vrsta i lovci su je pažljivo čuvali u nizijskim lovištima. Poljska jarebica je divljač žitnih polja, prepelice su više volele da cvrkuću sa cvetnih i mirisnih livada. Njeno oglašavanje je gotovo nečujno, uprkos nekim pokušajima ulaganja u veštačko uzgajanje. Zato ovogodišnja upozorenja lovaca da treba da ostane bar neko utočište za ptice ne samo da su dobrodošla, već i poslednji „vapaj u pustinji“. Koliko dugo, pitaju se u lovačkim krugovima i procenjuju da bi uz dobru volju i razumevanje moglo da se spasi neko stanište za divljač.

Granice predstavljaju riznicu života u poljoprivrednom pejzažu

Posledice paljevine duž vodotoka između područja Brengova i Zg. Vernici u Slovenskim goricama biće dugogodišnji. Foto: Marjan Toš

Na obroncima okruga Dobrava i Osek više nema remiza. Foto: Marjan Toš

Mnogi ugledni poljoprivredni stručnjaci i ekolozi ističu da remize predstavlja riznicu života u poljoprivrednom pejzažu i da su njegov gradivni element. Mnoge vrste divljih životinja u velikoj meri zavise od remiza, na primer sisari, ptice, leptiri, moljci i drugi insekti, livadske zmije, puževi, bube, pauci, drugi beskičmenjaci, lišajevi, gljive. Kako pružaju stanište pticama i insektima, oni igraju važnu ulogu u oprašivanju poljoprivrednih biljaka, kao i u pružanju biološke zaštite od štetočina. Takođe igraju važnu ulogu u regulisanju snabdevanja useva vodom i štite zemljište od vetra i vodene erozije.

U remizama nalazimo i retke biljne vrste, mnoge plodonosne biljke poput kestena, lešnika, kupine, šumskog voća i lekovitog bilja kao što su glog, zova, šipak, trn. Kako remize doprinose biodiverzitetu i pejzažnoj raznolikosti i imaju pozitivan uticaj na poljoprivredu, vredi ih očuvati. Šumarstvo, živa ograda, granice i drveće ne bi trebalo smanjivati u poljoprivrednom pejzažu, kažu ekolozi i šumarski stručnjaci.

Nažalost, sve je napisano samo na papiru, ali u praksi se dešavaju suprotne priče. I što je najgore, ponavljaju se iz godine u godinu. Zahvaljujući našim intervencijama, prirodno okruženje polako, ali sigurno nestaje; među njima i poslednje remize.

Ponekad, međutim, čovek jednostavno pronađe pametno rešenje i ispravi svoje greške. To je slučaj i sa remizama koje je stvorio čovek, poput onih koji zamenjuju prirodne i koji su poslednje utočište za neke životinjske vrste. Hoćemo li to konačno uspeti?

 

izvor:www.lovska-zveza.si

Marjan Toš

Lov i još ponešto©2021 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search