Novosti

Istaknuto

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive

Lovačko udruženje "Šumadija" organizuje lov za počasne članove Udruženja dana 11.12.2019. godine  u Korman polju, zborno mesto - na pesku, sa početkom u 9 časova.

 

Lovačko udruženje "Šumadija" gazduje lovištem "Lepenica" ukupne površine 66.948 ha, od čega lovna površina obuhvata 50.000 ha.

Najmanja nadmorska visina iznosi 190 m dok je najveća nadmorska visina 895 m.

Lovačko udruženje ima preko 1200 članova.

 

LOVNO – TEHNIČKI OBJEKTI

Lovačko udruženje “Šumadija”, tokom proteklih decenija bilo je veliko gradilište, jer su lovci u svojim sredinama gradili lovačke domove i lovno – tehničke objekte.

Lovište "Lepenica" ima u funkciji sledeće lovne objekte:

- 94 stabilne čeke,

- 80 čeka na drvetu,

- 140 hranilišta za krupnu divljač,Lovačka čeka

- 323 solišta 

- 10 pojilišta, obzirom da je ovo područje bogato vodom,

- 832 hranilišta za sitnu divljač,

- 30 prihvatilišta za fazane površine 1,4 ha,

- fazaneriju "Rogot" površine 1 ha,

- fazaneriju "Šumarice" površine 0,8 ha,

- lovačku kuću površine 300 m²

- lovački dom korisne povšine 200 m².

Svaki lovac je u obavezi da održava čeke i hranilišta i da gradi nove. O tome posebnu brigu i evidenciju vodi Stručna služba. Cilj je da se čitavo lovište pokrije ovim objektima i da se pred zimski period unese što više hrane i soli. Godišnje se, u ovo lovište, unose oko pet tona hrane i četiri tone soli.

U Lovačkom udruženju “Šumadija” izgrađeno je desetak lovačkih kuća i domova, koji predstavljaju značajno mesto okupljanja lovaca i ljubitelja lova i prirode. Među njima su lovački domovi, u: Trešnjevaku, Desimirovcu, Rogojevcu, Novom Milanovcu i Ilićevu. U toku je izgradnja u Gornjoj Sabanti i Grošnici.

Izgrađen je i savremeni Dom prijateljstva lovaca Srbije i Rumunije, u Lužnicama, koji sa edukativnom salom, salonom i sobama za prenoćište, i parnim grejanjem, predstavlja značajno mesto boravka gostiju i prijatelja lovstva u ovom kraju.

U Šumaricama je 2012.godine izgrađen savremeni objekat za obradu i smeštaj mesa od divljači, čime su ispunjeni i zakonski propisi u ovoj oblasti. Posebno, u njegovoj izgradnji angažovali su se predstavnici Stručne službe kao i lovački neimari Lovačkog udruženja „Šumadija“.

- Izgradnjom ovog objekta u neposrednoj blizini Fazanerije, praktično zaokružavamo ciklus proizvodnje, naseljavanja i odstrela fazanske divljači, kaže Milosav Zimonjić, predsednik LU „Šumadija“. Zato, očekujemo da u naše lovište pored naših lovaca dođu i strani lovci, kako bi dopunili kasu udruženja.

 

SAVREMENA FAZANERIJA

Fazanerija ŠumariceDuga je tradicija fazanske proizvodnje u Kragujevcu. Već, više decenija, pod različitim uslovima, od razleženih domaćih koka, preko veštačkih, pa sve do prvih manjih a danas savremenih inkubatora, proizvodi se fazanska divljač u ovom udruženju.

Kragujevačka fazanerija u Šumaricama, ubraja se u najopremljenije u Srbiji. Savremena inkubatorska stanica, čiji je kapacitet 30.000 fazanskih jaja, sa dobrim valjaonicima i podnim grejanjem, omogućuje kvalitetan uzgoj ove vrste divljači.

Oko proizvodnog dela nalaze se prostrane volijere (prihvatilišta) za uzgoj fazana i čuvanje matičnog jata. One se prostiru na skoro četiri hektara, u koje se unose proizvedeni fazani različitih uzrasta. O fazanskoj proizvodnji i uzgoju posebnu brigu vode fazaneristi, tokom čitave godine.

Godišnje, zavisno od plana gazdovanja, u ovo lovište unese se oko 3.000 fazanske divljači, mada u desetak sela postoje izgrađena prihvatilišta u koja se unose mladi fazančići kako bi se prilagodili na prirodne uslove. O njima brigu vode mesni lovci i fazančići se,najčešće, posle mesec dana pustaju se u lovište.

 

izvor: lusumadija.rs

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive

Lovački ispit će se održati 18.12.2019.god. (sreda) sa početkom u 18h, u prostorijama lovačkog saveza Vojvodine, ul.Jovana Đorđevića 4, Novi Sad.

Prilikom prijave na ispit obavezno dostaviti Uverenje o rukovanju oružjem.

Izvor: LSV

User Rating: 5 / 5

Star ActiveStar ActiveStar ActiveStar ActiveStar Active

Posle nekoliko sastanaka radne grupe za izmenu Zakona o oružju i municiji, i posle uključivanja u radnu grupu lovačkih predstavnika iz LSS, neke stvari su počele polako da se menjaju u korist lovaca. Za početak, uvaženi su zahtevi civilnog sektora (LSS i NAOS) da se takse vezane za oružje svedu na prihvatljivu meru, pa je tako u skupštinsku proceduru otišao predlog radne grupe da se takse koje se naplaćuju praktično prepolove i svedu na meru u kojoj neće visinom odskakati od ostalih sličnih taksi koje se naplaćuju. 

Kako smo već nešto ranije najavili u tekstovima o izmenama ZOM, izgleda da će pomaka biti. Koliko će duboke promene biti, i u čiju korist, ostaje da se vidi posle onog, rekli bi smo, vrlo nepromišljenog predloga MUP o dodatnom zaoštravanju odredbi ZOM, koji su lovački predstavnici na svu sreću oštro osporili. Zagovarali smo i zagovaramo stav da lovci i lovačke organizacije, streljačke organizacije, i udruženja vlasnika oružja kao što je NAOS  ne treba više da popuštaju i mole, nego da zahtevaju liberalizaciju i pojeftinjenje procedura oko oružja. Ne možemo a da ne pomenemo prethodnog predsednika LSS Šormaza koji je ne samo nemo gledao, nego kao poslanik i učestvovao u donošenju zloglasnog ZOM koji je svojim odredbama omogućio da jedan dobar broj lovaca ostane bez oružja, a lovačke organizacije bez dela članstva. Iskristalisala se potreba da se, ako ne ukine a ono barem dobrano ograniči po zlu čuveno 'diskreciono 'pravo' policije da nečiji zahtev za nabavku oružja odbije po svojoj proceni, ili da suspenduje već postojeće pravo na držanje oružja, opet pomoću metode 'procene'. Imamo utisak da će glavno težište borbe za izmenu ZOM biti vodjeno baš na tom polju 'diskrecionog prava', i mislimo da lovački predstavnici treba da insistiraju na ukidanju te mogućnosti, ili uvodjenju striktno preciznh odredbi koje neće vezati ruke policiji da reaguje preventivno. Dakle, ozbiljnost DA, ali nepotrebna rigidnost koja ostavlja prostor za zloupotrebe NE, nipošto. Najgore bi bilo da se 'diskreciono pravo' pokaže samo kao maska za nedovoljno dobar rad policije i pravosudja na edukaciji, preventivi, kvalifikaciji prekršaja zakona i kaznenoj politici.

Lovački savez Srbije je na svom sajtu objavio predlog izmena visina taksi koje su ušle u proceduru. Ceo dokument možete pogledati ako kliknete na link: http://www.lss.rs/vesti/pozitivan-pomak-smanjenje-administrativnih-taksi-za-registraciju-oruzja/ (http://www.lss.rs/vesti/pozitivan-pomak-smanjenje-administrativnih-taksi-za-registraciju-oruzja/)

Moramo da pomenemo i da je, kako nezvanično saznajemo, na stolu razmatranje mogućnosti da se još jednom produži rok za 'preregistraciju' već registrovanog oružja. Takodje, moramo da kažemo da oni koji su već obavili 'preregistraciju' nemaju pravo da traže povraćaj razlike u visini taksi, jer su takse platili po tada važećim propisima.

Ostaje da lovačkim predstavnicima u radnoj grupi za izmenu ZOM poželimo, i da tražimo, da ne odustaju od opravdanih zahteva, oblikovanih u predlog izmena koje su izneli LSS i NAOS, pa ako treba i po cenu da lovci sakupe potreban broj potpisa da njihov predlog direktno udje u skupštinsku proceduru. Državni organi moraju da se zamisle pred cifrom od 80.000 nezadovoljnih lovaca, i još bar nekoliko puta više vlasnika oružja za ličnu bezbednost, kojima važeći ZOM zagorčava život i bavljenje lovom ili streljaštvom. Smanjenje taksi je samo jedna od neophodnih izmena.

izvor: Srbijalov.com

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive

Nakon niza smrtonosnih napada medveda u Rumuniji, mnogi veruju da se broj najvećih zaštićenih mesoždera u Evropi nekontrolisano povećava.

Trojica muškaraca su stradala tokom poslednjih nekoliko nedelja u ovoj zemlji. U Rumuniji živi najveći broj mrkih medveda u Evropi.

„Broj medveda je u porastu i potrebno je da se smanji", upozorava lovočuvar Karoli Pal.

U Rumuniji živi oko 6.000 medveda, a napadi na ljude su sve učestaliji:ribolovac star 61 godinu je stradao u okrugu Mureš u oktobru, muškarac star 46 godina je preminuo nakon napada u oblasti Bakau krajem oktobra,pastira starog 63 godine je ubio medved ovog meseca na kraju šume u oblasti Mureš u centralnoj Transilvaniji.

Nakon tri smrtna slučaja u proteklih nekoliko nedelja, ukupan broj stradalih ove godine se povećao na šest. Poređenja radi, od 2000. do 2015. godine u Rumuniji je stradalo je 11 osoba zbog napada medveda.

Upozorenje: Tekst sadrži fotografiju stradalog medeveda koja će za neke čitaoce možda biti uznemirujuća

Kerol Pal živi na maloj farmi u mestu Neaua, naselju u kom se govori mađarski jezik u Transilvaniji.

„Gde god da krenem po ovom kraju, ljudi kažu da ima previše medeveda i da više ne mogu da uzgajaju useve. Ljudi su primorani da napuste poljoprivredu i zemljište - a uplašeni su da idu van sela."

U Rumuniji živi oko 6.000 medveda

„Svako u ovom području dolazi kod mene da traži naknadu štete", dodaje lovočuvar.

Napadi u porastu

Medvedi pustoše useve, uništavaju automobile, ubijaju stoku, a učestvovali su i u nedavnim sudarima automobila.

Nedavno je velikog mrkog medveda udario automobil u okrugu Hargita, a vlastima je bilo potrebno 19 sati da ga odnesu sa lica mesta.

Medved je imao tri slomljene noge i ležao je u agoniji na putu. Policija ga je čuvala, a ljudi su posmatrali.

Medved koji je stradao za vikend

Premijer Ludovik Orban naglas je rekao ono što su mnogi mislili kada je izjavio da zvaničnici nisu odradili posao za koji su bili zaduženi. Rekao je da je trebalo više od 15 sati da do ministra zaštite životne sredine stigne zahtev za odobrenjem da se medved uspava. Medved je ubijen tek sutradan.

Automobili su udarili još dva medveda od tad.

Mrki medvedi mogu da pređu velike udaljenosti u potrazi za hranom, pošto u toplim mesecima jedu i do 20.000 kalorija kako bi se pripremili za zimu. Izbegavanje naselja, useva, stoke i puteva tokom tog putovanja je izazov za ove divlje životinje.

„Jedne noći prošle nedelje primetio sam 22 medveda u ovoj oblasti", kaže Keroli Pal, idući prljavim putem od Neaua do Gineštija, jednog od pet sela u ovoj udaljenoj zajednici.

Povratak lova?

Mnogi veruju da je za nagli porast populacije medveda kriva odluka iz 2016. godine o zabrani sportskog lova koju su tada pozdravili mnogi borci za zaštitu životne sredine.

Međutim, zvanični podaci o populaciji medveda u Rumuniji mogli bi budu daleko drugačiji od stvarnog broja, kažu stručnjaci.

Procenu populacije tradicionalno vrše menadžeri za divlji svet, oni ističu i navode da se koriste „zastarele" metode, kao i da je moguće da rade pod uticajem interesnih grupa.

„Od zabrane sportskog lova, lovci i menadžeri za divljač pokušavaju da prijave što je više moguće štete", kaže stručnjak za medvede Ksaba Domokos iz nevladine organizacije Milvus grupa.

„Vlasti gotovo da ne upravljaju ovim. Mi zapravo nemamo pojma koliko medveda ima", kaže on.

Domokos se plaši da će, bez efikasnog programa upravljanja, seljani početi da uzimaju stvar u svoje ruke.

„Brinemo da će ljudi početi da koriste otrov i zamke", kaže on upozoravajući da bi ovo imali katastrofalan efekat na rumunsku populaciju mrkih medveda.

Neki lokalni mediji podstiču bes stanovnika izveštavajući o „problematičnim" medvedima.

Poslanik iz okruga Mureš Marius Peskan rekao je da je oblast „pod opsadom" medveda.

„Moramo solidarno da reagujemo pre nego što strada još ljudi", napisao je on na jednoj društvenoj mreži prošle nedelje nakon što je medvedica sa dva mladunčeta fotografisana na ulici.

„Branitelji medveda" su bili neodgovorni, objasnio je, a deca mogu da budu povređena na putu do škole.

Rumunski zakonodavci u septembru su usvojili zakon koji bi mogao da dovede do toga da lov na mrke medvede bude dozvoljen u periodu od pet godina. Ovaj potez je naljutio borce za zaštitu prirode, a peticiju protiv ovog zakona do sada je potpisalo više od 100.000 ljudi.

„Situacija je gora nego ikada pre"

Kišni je novembarski dan u brdima koja okružuju Ginešti, u blizini Neaua, a 69-godišnji pastir Janoš Sabo čuva veliko stado, kao što radi već 42 godine.

Janoš već 42 godine čuva ovce, ali kaže da situacija nikada nije bila gora

„Imamo ogroman problem s medvedima, ubili su moje četiri ovce ove godine", kaže on otpijajući gutljaj domaće rakije od šljive dok njegovih petnaestak pasa čuva ovce.

„Svi pastiri imaju probleme s medvedima. Situacija je gora nego ikada ranije."

Posle dugog perioda tova, neki rumunski medvedi će uskoro utonuti u zimski san, što bi moglo da pomogne u smanjenju tenzija.

Konzervator Ksaba Domokos kaže da suživot brzo propada i da mora biti pronađeno rešenje.

„Bez društvenog prihvatanja, ova vrsta nema budućnosti u Rumuniji", dodaje on.

Izvor: BBC.com na srpskom

foto: Dorin Niomati

Lov i još ponešto©2021 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search