IMAJU 200 KG, NE ČUJETE IH, A SAMO SE ODJEDNOM POJAVE! Čekali smo medvede u šumi - ne napadaju, ali jedno je VAŽNO znati

Star InactiveStar InactiveStar InactiveStar InactiveStar Inactive
 

Sonja, Batica, Slobodanka i Aleksandar samo su neki od oko 50 medveda koji žive na Tari. Ekipa MONDA provela je šest sati "u zasedi", čekajući ih da se pojave na hranilištu.

Nema mnogo mesta u Srbiji na kojima se možete sresti "oči u oči" sa medvedima. U Zapadnoj Srbiji na planini Tari, ovakvi susreti su gotovo uobičajeni.

Ovim područjem svakodnevno kruži oko 50 medveda, koji plivaju Drinom od Bosne do Srbije i pojavljuju se čak i na poznatim turističkim mestima, poput Banjske stene. Ekipa MONDA odlučila je da poseti Nacionalni park Tara i zajedno sa rendžerima ode na posmatranje medveda, čekajući ih na njihovim hranilištima. 

MEDVEDI SE HVATAJU U ZAMKE I PRATE GPS SIGNALOM

U Nacionalnom parku Tara sačekao nas je Zoran Milutinović, koji radi kao rendžer već 20 godina. Ispričao nam je sve o posmatranju, hvatanju medveda i postavljanju GPS signala, kojim se ove životinje prate. 

"Vodimo turiste na posmatranje medveda i već četiri godine proučavamo ponašanje ovih životinja. Na hranilištima postoje zamke i kada se medved uhvati, alarmiraju se stručnjaci Biolološkog fakulteta, medvedi se uspavljuju, i zatim se rade merenja težine, visine, krvi, uzorka dlake, zuba i kandži. Životinja dobija ogrlicu koja šalje GPS signal, pomoću koje ga pratimo. Pratimo ukupno 20 medveda i poslednji koji je uhvaćen je Aleksandar, koji je dobio ime po Aleksandru Velikom. Star je oko 15 godina i težak 246 kilograma”, priča nam čuvar Nacionalnog parka. 

MEČKA SONJA I MEDVED BATICA PLIVAJU DRINOM

Uz pomoć GPS signala prate se mečke Sonja i Slobodanka, zatim mužjaci Batica i Zoran. Dok je Sonja vrlo teritorijalna drži se svog prostora, Slobodanka je mlađa i ima svoj manji deo teritorije, objašnjava nam čuvar. 

"Za razliku od ženki, mužjak Batica pokriva sve te teritorije. Generalno, vidimo da se medvedi kreću po ogromnim prostranstvima, da prelaze u Bosnu tako što preplivaju reku, pa se vrate u Srbiju. Zato je teško utvrditi njihovo brojno stanje u Nacionalnom parku Tara, pošto stalno dolaze i odlaze, prelazeći hiljade kilomeatra. Ranije je bila neka opšta odrednica da na Tari imamo oko 50 medveda. Ipak, oni stalno dolaze i odlaze, bez pasoša i dokumenata, pa se ne usuđujem da kažem njihov tačan broj”, šali se Zoran.

UGLAVNOM IZLAZE NOĆU

Kako tvrdi naš sagovornik, kada se odlazi u posmatranje, nikada ne možete da bude sigurni da li će se medved pojaviti, u kom trenutku i na kojoj lokaciji. 

“Medvedi još nisu otišli u zimski san. Prve godine kada smo vodili na posmatranje, imali smo 70 odsto uspeha da ga vidimo. U poslednje vreme, na snimcima kamere vidimo da su medvedi najčešće dolazili čim sunce zađe ili kasno noću. Izbegavaju ljude, prošlog proleća se desilo da su uveče došli na vidikovac, iako je preko dana tu bilo mnogo turista”, objašnjava Zoran.

ŠEST SATI "U ZASEDI" BEZ HRANE I VODE

U posmatranje medveda krenuli smo džipom NP Tara. Opremljeni sijalicama i ćebadima, bili smo spremni da na hranilištu provedemo gotovo šest sati, čekajući jednog od njih da se pojavi. 

"Izaći ćemo iz vozila pola kilometra ranije i spustićemo se u tišini, bez razgovora, kako nas medved ne bi čuo i pobegao. Nećemo koristiti nikakve agresivne metode, samo ćemo ostaviti kukuruz na hranilištu i čekati ih u drvenoj kućici. Moramo da budemo strpljivi i za vreme čekanja, u kućici nema razgovora, hrane, sokova, paljenja cigareta. Vratićemo se nazad malo pre nego što padne mrak. Osim medveda, ovde ima divljih svinja, lisica, dok smo vukove videli na snimcima kamera, pošto su bili u prolazu”, objašnjavao nam je Zoran dok smo se približavali kućici.

ŽIVI U KANJONU I HODA TIHO I BEŠUMNO

Kroz šapat, dok smo satima setili u kućici čekajući najkrupnijeg stanovnika Tare, Zoran nam je ispričao kako su izgledali njegovi susreti sa životinjama na ovom mestu. 

"Žive u kanjonima, svodovima i malim pećinama. Iako imaju 200 kilograma, medvedi dolaze u tišini, gotovo bešumno. Samo ih odjednom vidite pored kućice. Sada ih razlikujem i znam ko je medved Zoran, ko je mečka Ljubinka... Uzmu jedan klip i sakriju se u šumu da ga pojedu, jer su jako oprezni. Sve vreme se čuje krckanje, onda se vrate po još. Nikada ih nisam sreo van hranilišta, iako sam viđao tragove šapa, čak i po snegu. Po zimi se samo primire, ali priča o zimskom snu nije tačna", tvrdi on. 

VIDI ČOVEKA I BEŽI

Meštani sela u okolini Tare imaju česte susrete sa medvedima, ali nikakvih incidenata nema već godinama, kaže naš sagovornik. 

"On nikada ne napada prvi, ali je problematično kada se medved iznenadi i uplaši od čoveka. Poslednji slučaj sukoba bio je kada se lovac šunjao i iznenadio medveda, koji je skočio, pocepao mu jaknu i odmah pobegao. S druge strane, priča o tome da se medved uplašio čoveka ima mnogo. Meštani kažu da se dešava da ih medved ugleda, pa laganim korakom krene unazad, natrag u šumu. Medvedi zaista izbegavaju ljude i zato savetujemo svakome ko prolazi šumom da glasno govori, kako bi ih medved čuo i kako bi se sklonio", kaže on. 

 

LJUDI OD STRAHA BEŽE I TRČE PREKO ŽBUNJA 

Poznato je da su mečke koje štite svoje mečiće najopasnije zbog zaštitničkog nagona i da se mladuncima nikako ne treba približavati.

"Jedan meštanin je došao sav izgreban po licu zbog medveda, ali ne zato što ga je životinja napala. On je u svojoj bašti video mečiće i odmah krenuo da trči kroz šiblje koliko ga noge nose, kako ga mečka ne bi napala. Tu se izgrebao i skršio. Jedna žena nam je ispričala da ga je videla u blizini svoje kuće i da se toliko uplašila, da su joj se noge odsekle i da nije mogla da se pomeri, a kamoli da beži. Ipak, medved je sam otišao", objašnjava rendžer.

ŽURI DA POJEDE VIŠNJE IZ BAŠTE, DOK GA NE OTERAJU

Meštani Tare zaticali su medvede u svojim baštama, kako im jedu voće ili traže drugu hranu koju pronađu. Ipak, od kako im čuvari na hranilištima ostavljaju dodatnu hranu, ovakvih situacija po selima oko Tare je mnogo manje.

"Scena koju zateknu podseća na crtane filmove. Medved jede višnje sa drveta ili med, pa kada ugleda da se neko približava, krene brzo da trpa hranu u usta, kao dete, i onda da beži pre nego što ga oteraju. Dobro je što medvedi nisu agresivni, ali s druge strane, ne treba previše da se navikavaju na blizinu čoveka, da dolaze u sela, na deponije i da prave štetu, kao što je slučaj u Americi", kaže on.

SATIMA LEŽE I NE ČUJU PUCNJEVE

Pamti situaciju kada se na posmatranju desilo da turisti nisu smeli da izađu iz drvene kućice, pošto su dva medveda i meče satima ležali u blizni. 

"Ispred kućice bili medved i mečka sa jednim mečetom. Ležali su tu satima, nisu se pomerali, čak ni pucnjima iz puške u vazduh nismo mogli da ih oteramo. Onda smo rekli turistima da polako u tišini izađu iz kućice i upute se prema kolima. Izašli smo i medvedi nas nisu ni pogledali. To su retke situacije", kaže čuvar.

Tok smo razgovarali, sve vreme iščekivajući životinju da se pojavi, pao je i mrak. Morali smo da napustimo kućicu i uputimo se nazad. 

"Nažalost, ove večeri nismo imali sreće. Sada ćemo u tišini napustiti kućicu i krenuti nazad. Ponekad se dešava da izađemo iz kućice, a da se medved pojavi na tom mestu posle 20 minuta. Možda ćemo imati više sreće drugi put, nikada se ne zna",rekao nam je čuvar Nacionalnog parka, koji nam je umesto snimaka koje nismo uspeli da napravimo, ustupio materijal nacionalnog parka Tara.

izvor: mondo.rs autor:Aleksandra Vasić

Lov i još ponešto©2021 Sva prava zadržana. Design & SEO by NewNowMedia

Search